Financial Times primjećuje da je Hilari Klinton, tokom nedavne posjete Briselu, čudom nazvala političku i ekonomsku integraciju Evrope poslije Drugog svjetskog rata. Američki državni sekretar je, nastavlja list, očito bila suviše učtiva da bi ukazala da globalna finansijska kriza i ekonomska recesija ugrožavaju neka od najvećih dostignuća postignutih na starom kontinentu u proteklih šest ipo decenija. Krajnje diplomatski izbjegla je da upita ono što se mnogi Evropljani sami pitaju: da li su vlade i Evropska unija u stanju da pobjede u ovoj bici? Evropsku uniju, nastavlja Financial Times, često porede sa gigantskim supertankerom koji je na prvi pogled i uprkos ogromnom tovaru koji nosi nepotopiv ali kojem brzo mjenjanje kursa nije baš jača strana. Evropski lideri će se stoga u Briselu naći pod žestokim pritiskom da pokažu kako su njihove politike i proces odlučivanja ravni zadatku koji ih čeka.
.....
Financial Times u tom kontekstu ukazuje na strahovanja da su, od kako je svijet avgusta 2007. godine, počeo da klizi u finansijski ambis, evropska nastojanja da se ovlada krizom mahom uobličavana na državnom nivou. I da se u tome nije vodilo previše računa o širem evropskom interesu.
Ishod svega toga je, po ocjeni londonskog lista činjenica da su tri najveća uspjeha Evropske unije u protekle dvije decenije: jedinstveno tržište, euro kao zajednička valuta i proširenje političke stabilnosti i napretka na srednju i istočnu Evropu, ozbiljno ugroženi. Na ovakvu nedosljednost u kreiranju politike uticala su po mnogima neiskustvo Češke Republike kao predsedavajućeg Unijom, loši odnosi Angele Merkel i Nikole Sarkozija i navodna slabost Evropske komisije. Komisija čiji se mandat bliži kraju toliko je naime navodno uplašena da je ne optuže za bankrotstva i nezaposlenost da je državama članicama olako odobravala subvencije bankama, automobilskoj industriji i drugim sektorima ne razmislivši dobro o posledicama koje bi to moglo da ima po zajedničko tržište i stabilnost monetarne unije.
No, koliko god bili važni trenutni izazovi pred kojima je Evropska unija, ništa manje laki nisu dugoročni problemi sa kojima će se Evropa suočiti kada kriza prođe, upozorava Fajnenšel Tajms.
....
Ako finansijski kapitalizam u postojećem i naveliko diskreditovanom obliku ne bude ubuduće značajno doprinosio privrednom rastu, evropski prosperitet će morati da potekne iz izvora u kojima Evropa trenutno nije globalni lider: inovacija u biznisu, produktivnosti radne snage i obrazovanja. Raspoloženje u Evropi se, međutim, okreće protiv ekonomskog liberalizma i u prilog daleko aktivnije uloge države. Današnji samit se, zaključuje Financial Times, možda neće baviti time ali će budućnost svakako nametnuti pitanje da li će to novo raspoloženje biti u stanju da obezbjedi dinamični preduzetnički pristup neophodan za održanje evropskog prosperiteta.
....
Sviđa Vam se ovaj članak?
Podijelite ga na društvenim mrežama.
